Za sada naš zdravstveni sistem uspešno obezbeđuje zdravstvenu zaštitu za povećani broj obolelih. Usled povećanja broja zaraženih očekivano je da se vreme čekanja na pregled malo poveća, ali svi oboleli su za sada adekvatno zbrinuti i lečeni - kaže u intervjuu dr Verica Jovanović, direktorka "Batuta".
Fizička distanca, kao i primena drugih preventivnih mera za sprečavanje širenja zaraznih bolesti, koje se najčešće prenose putem vazduha ili bliskim kontaktom, nisu uvek dovoljno u primeni na teritoriji naše zemlje, ističe dr Jovanović podvlačeći da je poštovanje istih od presudnog značaja.
U nedelji za nama registrovano je tri puta više novozaraženih nego u nedelji ranije. Šta je krivac takvoj statistici?
- Podaci govore da je samo u nedelji od 17. do 23. oktobra potvrđeno 2.396 pozitivnih slučajeva, dok je u nedelji kasnije registrovano tri puta više – preko 7.000 slučajeva. Ovaj skok broja pozitivnih nastao je kumulativnim dejstvom različitih faktora, ali pre svega nedovoljnom primenom ličnih zaštitnih mera, neodržavanja fizičke distance i širenjem infekcije u grupama prilikom okupljanja, a bez saznanja da među okupljenima ima pozitivnih na Covid-19.
To je svakako jedan od ključnih razloga zašto se bolest širi u zajednici. Predostrožnost svih nas u ovim momentima je od velikog značaja. Nalazimo se u dobu godine koje pogoduje širenju respiratornih infekcija. Usled klimatskih uslova, koji pogoduju održavanju virusa u spoljnoj sredini, kao i zbog bliskog kontakta, koje osobe ostvaruju boraveći u zatvorenim prostorima, naročito ukoliko nema dovoljne međusobne fizičke distance, dolazi do lakog širenja većine virusa putem aerosola, kao i lakog prenosa novog korona virusa u humanoj populaciji.
U prvom naletu epidemije imali smo mnogo restriktivnije mere, pa čak i vanredno stanje, sa vidno manje zaraženih. Zbog čega je sada situacija drugačija?
- U prvim mesecima epidemije svet se suočio sa do tada nepoznatim virusom. Mere koje su bile u primeni u celom svetu, bile su slične u većini zemalja i započele su upravo kontrolom i ograničenjem kretanja, kako na međunarodnom nivou, tako i unutar zemalja iz osnovnog razloga - a to je kontrola širenja infekcije. Imajući u vidu činjenicu da se virus primarno prenosi sa jedne na drugu osobu, i da opstaje u humanoj populaciji, ključna mera za kontrolu širenja je presek lanca prenosa virusa, što uključuje izolaciju i sprečavanje kontakata u cilju sprečavanja širenja virusa.
Uvođenje vanrednog stanja čiji je glavni cilj bio kontrola širenja virusa u populaciji, dala je rezultate, jer je sprovedenim merama sačuvano starije stanovništvo od posledica širenja Covid-19, a istovremeno, bolnički kapaciteti su očuvani za pružanje zdravstvene zaštite svima kojima je bila potrebna. Osnovni cilj ovakve mere je smanjenje istovremenog zaražavanja velikog broja ljudi, kako bi svima mogla da se ukaže pomoć u sistemu zdravstvene zaštite.
Svedoci smo da ceo svet prilagođava različite mere prevencije i kontrole infekcije u zavisnosti od razvoja epidemiološke situacije.
Istovremeno, primenom svih mera u vanrednom stanju uspostavljene su osnove za efikasno reagovanje u vanrednoj situaciji koja je nastala globalnim širenjem zarazne bolesti, svuda u svetu. S obzirom na to da se u ovom trenutku ne može predvideti kraj pandemije, do pojave vakcine, potrebno je primenjivati sve mere zaštite kako lične tako i mere u zajednici, u cilju smanjenja i kontrole širenja virusa.
Ima li razlike u kliničkim slikama ljudi koji su sada oboleli i recimo zaraženih tokom leta?
- Klinička slika Covid-19 se nije promenila od početka epidemije, najveći broj obolelih se javlja lekaru najčešće usled povišene telesne temperature i pojave simptoma od strane respiratornog trakta, potom veoma često uz gubitke čula ukusa i mirisa, ređe sa stomačnim tegobama. Trenutno, kada je uzrast inficiranih u pitanju, najveći broj inficiranih osoba je uzrasta od 20 do 50 godina starosti, tako da su to češće osobe kod kojih se dijagnostikuje blaža klinička slika bolesti i koje se mogu lečiti u kućnim uslovima i u izolaciji - dve nedelje. Dešava se da, ukoliko se inficiraju mlađe osobe koje su već obolele od neke hronične bolesti, kao što su dijabetes, neregulisani krvni pritisak, oboljenja krvnog sistema, maligne bolesti, tok njihove bolesti može biti veoma komplikovan i nepredvidiv.
Takođe, zbog povećanog broja potvrđenih pozitivnih slučajeva poslednjih dana registrujemo značajno povećanje broja pacijenata koji zahtevaju bolničko lečenje. U proseku 15% novoinficarinh zahteva bolničko lečenje.
Нема коментара:
Постави коментар